Zašto je Persona jedan od najznačajnijih filmova 20. veka
Persona (1966) je jedan od najpoznatijih filmova švedskog reditelja Ingmara Bergmana i smatra se jednim od njegovih najkompleksnijih dela. Ovo remek-delo često se navodi kao kulturni i estetski prelomni trenutak evropskog art filma, i smatra se jednim od njegovih najkompleksnijih, najintrospektivnijih ostvarenja.
Radnja i likovi: introspekcija i emocionalni dualitet
Radnja prati Elisabet Vogler (Liv Ullmann), poznatu glumicu koja iznenada prestaje da govori. Njena ćutnja nije posledica fizičkog problema, već svesna odluka. Nakon njene odluke da prestane sa komunikacijom, smeštaju je u letnju kuću pod nadzorom medicinske sestre Alme (Bibi Andersson).
Kako vreme prolazi, odnos između Alme i Elisabet postaje sve složeniji, a njihove ličnosti se sve više prepliću. Alma isprva pokušava da se poveže sa Elisabet, poveravajući joj se i pričajući o svojoj prošlosti i odnosu sa mužem. Međutim, ubrzo primećuje da Elisabet možda nije onakva kakvom se čini i da iza njenog ćutanja možda leže skrivene namere, što dodatno komplikuje njihov odnos. Takođe uviđa da je Elizabet poseduje ogromnu snagu volje i odličnosti da istraje u svojoj nameri. Njihova veza postaje sve složenija, istražujući teme identiteta, stvarnosti i emocionalne fragmentacije. U jednom trenutku, čini se kao da Elisabet upija Almin identitet, dok se granice između njih polako brišu.
Liv Ullmann kao Elisabet Vogler drži fotoaparat – simbol posmatranja i distance u filmu Persona (1966)
Film je pun simbola i skrivenih poruka što je dodatno naglašeno crno-belom fotografijom. Minimalistička struktura, koja se oslanja na dijalog, ali i na neverbalnu komunikaciju, postavlja brojna pitanja o identitetu i prirodi ličnosti.
Analiza ljudske psihe i odnosa između stvarnosti i iluzije posebno su naglašeni u ovom filmu. Zbog svoje višeslojnosti film se može posmatrati na najmanje dva načina: kao priča o dve žene i njihovim unutrašnjim sukobima i dilemama ili kao apstraktno delo puno simbola i skrivenih poruka. Film ostavlja gledaoce s brojnim pitanjima i prostorom za različite interpretacije.
Bergman ovde majstorski istražuje univerzalne teme, poput nesposobnosti komunikacije, gubitka identiteta i samospoznaje. Uloge Liv Ullmann i Bibi Andersson su izvanredne, a njihova međusobna interakcija stvara snažan, gotovo hipnotišući efekat na publiku.
Persona 1966 Bibi Andersson
Za koga je ovaj film?
Persona je pravi film za one koji uživaju u psihološki izazovnim filmovima otvorenim za interpretaciju. Film postavlja mnogo više pitanja nego što nudi odgovora, pa ako volite filmove o kojima možete da razmišljate i da ih analizirate, nemojte propustiti ovaj naslov.
Dodatne informacije:
Režiser: Ingmar Bergman
Žanr: Drama, psihološki triler
Glavne uloge:
Liv Ullmann kao Elisabet Vogler
Bibi Andersson kao Alma
IMDb ocena: 8.1/10
Rotten Tomatoes: 92% (kritičari), 90% (publika)