Trilogija Before (Pre nego što svane, 1995; Pre nego što padne mrak, 2004; Pre ponoći, 2013.) reditelja Richarda Linklatera bez sumnje spada među najbolje filmske trilogije svih vremena. Razlog je jednostavan, ne postoji realnija ljubavna priča od ove. Trilogija ne idealizuje ljubav, već je prikazuje onakvom kakva zaista jeste: nesavršena, bolna, ali ipak dovoljna da bude jedan od glavnih pokretača našeg života.
Radnja prati Džesija (Ethan Hawke) i Selin (Julie Delpy) kroz tri ključne faze života: od mladosti, preko zrelosti u tridesetim, do ranih četrdesetih i izazova porodičnog života.
Šta čini ove filmove posebnim?
- Autentični, fluidni dijalozi – Hawke, Delpy i Linklater su zajednički doprineli pisanju scenarija, pa razgovori zvuče kao da nisu napisani, već improvizovani i spontani.
- Minimalistička radnja, maksimalna emocija – nema klasičnog dramskog zapleta, već se narativ oslanja na obične trenutke, kroz koje se gradi njihov odnos.
- Uloga vremena – svaki film dolazi nakon tačno devet godina, pa publika odrasta zajedno s junacima.
- Gradovi kao kulise – Beč, Pariz i Peloponez nisu samo pozadina; već mesta koja svojom energijom utiču na radnju filma.
Priča koja teče prirodno
Prvi film iz trilogije, Before Sunrise (Pre nego što svane, 1995), počinje susretom dvoje mladih, Džesija i Selin, u vozu. Nakon nekoliko razmenjenih pogleda započinju razgovor, a potom spontano odlučuju da zajedno provedu dan u Beču.
Od trenutka kada silaze s voza, svaki njihov zajednički trenutak deluje gotovo savršeno. Spontanost je izražena na najvišem nivou, dijalozi su prirodni, a hemija između njih gotovo opipljiva.
U filmu nema jeftine romantike niti senzacionalizma; sve deluje iskreno i stvarno, zbog čega imamo utisak da ne gledamo glumce, već stvaran par koji provodi noć zajedno, istražujući grad, upoznajući jedno drugo.
Before Sunrise odiše mladalačkim entuzijazmom, idealizmom i snažnom željom da se život proživi autentično i punim plućima.
Drugi film, Before Sunset (Pre nego što padne mrak, 2004), smešten je devet godina nakon njihovog prvog susreta. Džesi i Selin se ponovo sreću, ovog puta u Parizu. Njihov odnos isprva deluje pomalo rezervisano, ali kako vreme prolazi, postepeno se otvaraju i ponovo se povezuju.
Za razliku od prvog dela, koji odiše mladalačkim idealizmom, ovaj film stavlja u fokus teme kajanja, propuštenih prilika i žaljenja što stvari nisu krenule putem kojim su se nadali. Oboje su sada zreliji, sa više životnog iskustva, i više ne gledaju svet kroz ružičaste naočare.
Before Sunset donosi introspektivniji ton, nudeći dublji uvid u njihove emocije i kompleksnosti života koji je nastavio svojim tokom, ne uzimajući u obzir njihove planove i želje.
Treći film, Before Midnight (Pre ponoći, 2013), prikazuje Džesija i Selin kao par u četrdesetim godinama i sa osnovanom porodicom. Tematski, ovaj deo je najbrutalniji i najrealniji u trilogiji, i na snažan način zaokružuje njihovu priču.
Film prikazuje ljubav lišenu idealizacije, sirovu, složenu i bolnu. Pratimo dvoje ljudi u središtu emotivne krize, suočene s problemima koji nemaju laka rešenja. Primorani su na kompromise koji nikoga ne čine srećnim.
Before Midnight nudi ogoljenu sliku dugotrajnog odnosa, iskrenu, nesentimentalnu i duboko ljudsku.
Dijalozi koji zvuče stvarno
Jedna od najupečatljivijih odlika ove trilogije su upravo dijalozi. Iako su pažljivo napisani, oni zvuče prirodno, kao da posmatramo stvarne ljude u stvarnim razgovorima.
Njihova autentičnost ogleda se u sitnim pauzama, digresijama, nesavršenostima i nenametljivom toku, što verno odražava način na koji ljudi zaista komuniciraju. Istovremeno, kroz njihove razgovore snažno se oseća hemija, koja nije izbleleda s godinama, već se produbila i sazrela.
Realna slika ljubavi
Za razliku od mnogih romantičnih filmova koji idealizuju ljubav i odnose, Before trilogija Richarda Linklatera pristupa ljubavi sa retkom dozom iskrenosti i zrelosti. Ova trilogija ne nudi bajkovite scenarije ni instant rešenja. Umesto toga, prikazuje vezu kao proces koji zahteva vreme, trud, posvećenost i možda najvažnije, iskrenost.
Ni u jednom od filmova ljubav nije prikazana kao savršena. Naprotiv, ona je nesavršena, promenljiva i teška, ali upravo zbog toga i vredna. Ovi filmovi ne pokušavaju da impresioniraju spektaklom ili senzualnim scenama. Njihova snaga leži u jednostavnosti. U dugim razgovorima. U pogledima. U trenucima tišine.
Trilogija Before podseća nas na to da je prava čarolija, svuda oko nas, život je pun autentičnih trenutaka i malih stvari, koje ne primećujemo ili ih shvatamo zdravo za gotovo. Kroz likove koji rastu i menjaju se, i emocije koje nisu uvek prijatne, ali su uvek istinite, ovi filmovi ostavljaju dubok i trajan utisak jer nam prikazuju odnos među njih dvoje na jedan intiman način.
Gledajući i analizirajući ove filmove možemo mnogo toga da naučimo, ali možda najvažnija poruka koju trilogija nosi je to da ono najvrednije što možemo pružiti drugoj osobi je iskrenost.